FoxyTunes
Ovaj post je posvećen Firefox ekstenziji FoxyTunes ali neka pročitaju i IE korisnici, biće i za njih nešto na kraju (podsetite me).
Svi oni koji koriste Firefox kao browser i ujedno slušaju muziku dok to čine, mogu sa ovim dodatkom na veoma lak način doći do mnogo više informacija koje su vezane za pesmu koja u tom trenutku “ide”.
Zamišljen je kao alat koji će kontrolisati player, koji se u tom trenutku koristi, bez napuštanja (spuštanja) browsera ili traženja playera. Brzo se otišlo mnogo dalje pa je u FoxyTunes ugrađeno bukvalno sve što može dovesti do svih informacija dostupnih na Internetu, a tiče se pesme koja se trenutno sluša. Reči pesama, slike, članci, izdavači, knjige, fan klubovi, službeni sajtovi… pretražuju se svim popularnim alatima.
Kontrola playera vrši se ikonicama koje se nalaze na dnu browsera i samo sa jedne (nota), dostupne su sve informacije i prečice do njih.
Kretanjem kursorom miša na drugu ikonu, pojaviće se slika naslovne strane albuma s koje je pesma.
Slikama dole, pokušao sam da vam približim FoxyTunes i za ovu ekstenziju moram da kažem: Morate je imati!
Šta dobijamo?
1. Vreme (ne gubimo ga gledajući koja je pesma sledeća ili na podizanje playera da bi ubacili neku novu pesmu)
2. Prostor (radna površina nam je uvek mala)3. Novac (sve je 100% free)
Kratko upustvo:
-skinite i instalirajte ekstenziju klikom na ovaj link. (oko 507 kb)
-ugasite pa ponovo podignite Firefox
-FoxyTunes se već nalazi na dnu browsera, s desne strane
-pokrenite omiljeni player (Winamp, na pr.)
-klikom na dugme “nota”, izaberite svoj player
-sada je sve vezano sa pesme sa play liste dostupno sa prve ikone “Search”
Uživajte!
E, da… Internet Explorer mučenici.
I za njih je urađeno nešto, ali je beta verzija, FoxyTunes 1.0
Za Firefox je urađena verzija 2.2 hehe...
Za Firefox je urađena verzija 2.2 hehe...
Kalendari
Prošli su i Božići i Nove Godine.
Dolaze Uskrsi, ali o njima kad za to dođe vreme.
Često razliku između gregorijanskog i julijanskog kalendara zlurado koriste oni koji time žele da diskvalifikuju one koji poštuju svoju veru i tradiciju i sve to bez ikakvog, ili samo površnog znanja o tome. I ja sam jedan od onih koji malo zna o tom matematičkom problemu, ali me je još ranije dovoljno zainteresovao i ni na kraj pameti mi nije bilo da svet oko sebe posmatram kroz prizmu različitosti, koja je osnov čovečanstva.
Više taj primitivizam neću pominjati.Mnogi narodi su kroz svoju istoriju veliku pažnju pridavali računanju vremena. Maje su za to imale mnoge načine i verovatno su prvi koji su veoma napredna znanja iz oblasti matematike i astronomije upotrebili u izradu preciznog kalendara. Nijhov kalendar je sadržao 365 dana i zasnivao se na računanju po solarnom sistemu.
Oni koji su računali po lunarnom sistemu (Inke, Arapi, Kinezi, Indijci i dr.) imali su 13 meseci ali isto 365 dana. Ostatak od jedan dan koji je kao ostatak pridodat proizvodu 13x28, bio je faktor koji je uticao na to da su svi ti narodi koristili lunarno-solarni sistem računanja.
Srbi su ranije koristili jedan takav kalendar od 13 meseci i nazivi su davani po pojavama ili običajima o određenom periodu godine.
Međutim, ništa u se u prirodi nije moglo vezivati za 12 ili 13 dešavanja. Jedino je ravnodnevnica s početka proleća bila ta koja je mnogim kalendarima određivala početak godine u martu. Prolećem su godinu započinjali stari Grci, Sloveni, Vavilonci…
Rimljani su koristili kalendar koji je počinjao 1.marta i imao je 10 meseci. Mali broj dana u kalendaru (304) ispravljen je dodavanjem još dva meseca, ali tu se meša politika i religija, pa se ta dva meseca, januar (bog Janus) i februar, postavljaju ispred marta i tada Nova Godina počinje 1.januara.
Šta se 1. januara dešava u prirodi? Šta započinje ili se završava? Ništa.
No ipak, taj kalendar koji je reformisao Numa Pompilije bio je dovoljno precizan (355 dana) da bi bio u upotrebi sve do Julija Cezara.
Uočene greške ispravlja Cezar angažovanjem astrologa Sosigena aleksandrijskog. On je po starim egipatskim proračunima 45.godine p.n.e. napravio kalendar koji je bio duži za 11 minuta i 14 sekundi što se čini zanemarljivo u odnosu na trajanje prave godine ali se ipak za 128 godina nakupi jedan ceo dan ,a do danas je to ispalo čitavih 13 dana. Taj je kalendar nazvan po Cezaru: julijanski.
Razlika u ovim minutima dolazi do izražaja kroz vekove i do XVI veka prerasta i do 10 dana. Po nalogu pape Grgura XIII 1582. godine radi se reforma julijanskog kalendara kojeg širenjem hrišćanstva prihvata veliki broj naroda.
Taj gregorijanski kalendar službena Srbija prihvata 1919. godine dok se Srpska pravoslavna crkva i dalje drži starog, julijanskog kalendara koji danas zbog nepreciznog računanja kasni 13 dana.
Tu dolazimo do razloga zbog kojeg je to tako.
Gregorijanski kalendar “žuri” u odnosu na pravu godinu za 26 sekundi tako da već danas imamo neslaganje za jedan dan.
Zbog svih tih nelogičnosti, nepreciznosti oba kalendara, u Srbiji se krajem XIX veka otvara naučna rasprava na temu novog kalendara. To pitanje pokreću Uzun-Mirković, Nedeljković. Stanojević i Maksim Trpković. Projekat matematičara beogradskih gimnazija Trpkovića bio je opšte prihvaćen u naučnim krugovima i anulirao bi razlike gregorijanskog i julijanskog kalendara do 2000. godine, a razlika od njegovih 2 sekundi bi se korigovala tek 43.200 godine.
Zašto se za Trpkovića ne zna i zašto ga nema ni u današnjim udžbenicima i zašto se “novojulijanski” kalendar pripisuje dr Milutinu Milankoviću?
Zato što je akademika Milankovića Srpska pravoslavna crkva, kao svog delegata, poslala na Svepravoslavni kongres 1923. godine, a po pozivu Vaseljenskog patrijarha Joakima III.
Milanković je tada predstavio Trpkovićev kalendar kojeg je SPC prihvatila 1903. godine s malim izmenama (u delu oko prestupnih godina) koje su tamo prihvaćene. Kongres je usvojio reformu po tom predlogu ali ga nisu prihvatile sve pravoslavne crkve, svaka iz svojih razloga. Neke su smatrale da nije kanonski, neke su zamerale na sastav kongresa (nije reprezentativan, 9 delegata), druge su imale svoje geopolitičke ciljeve. Išlo se i dotle da je osporen i naziv skupa jer je trebao biti Komisija, a ne Kongres ili Sabor (!?!)
Čini se da je najmanje bilo naučnih argumenata pa su mnoge odmah prešle na gregorijanski, a malobrojene ostale pri starom, julijanskom kalendaru. To su Srpska, Ruska i Gruzinska crkva kao i Jerusalimska, Antiohijska i Vaseljenska patrijaršija.
Budući da se razvojem civilizacije brišu mnoge granice, nestaće i ova, samo je pitanje vremena.
Ako uzmemo u obzir da će Katolička i Pravoslavna crvka postati jedna, jer to i jesu, postaće smešne zloupotrebe matematičkih razlika.
Danas na blogu, osim što su smešne, često bivaju i žalosne zlurade podele onih koji se u veru, astronimiju, matematiku i istoriju razumeju kao Marica. S druge strane, niko bolje o svojoj gluposti ne govori kao što to oni sami čine.
...
Već više od dvanaest sati je na poslu, van kuće.
Ulična svetla i gužva u gradu mu prijaju jedino kada ga odvoze kući. Retko kada to čine, a i on to ne voli.
Ponekad i šefovi primete njegov umor i uvide da su preterali. Znaju to kada se on ućuti, kada im pogledom sve objasni. Tada dobija poslednji posao za taj dan: da se odvuče kući.
Tamo gde ga odvoze, prazno je i hladno.
Ulice tog grada strane su kao i sve ulice koje postoje. On nema svoju.
Putevima koji vode do mesta na kojem bi trebao da se odmara, koje je za to predviđeno, i večeras ljudi negde žure.On misli da svi žure nekome. Mora tako jer, zbog čega on ne žuri?
Zašto je njemu lepo u toj tišini koju obezbeđuje luksuzna unutrašnjost vozila koja čini samo to?
On nije skroman niti je ikada to bio. Sve što je imao i ima, njemu je malo. Čak i ono što zna da će imati jer to želi, smeta mu, nedovoljno je.
Ispred njih, u automobilu koji je stariji on njega, a velik tek toliko da su u njemu roditelji i sin, srećna porodica ide ka nekom cilju.
Veselo dete pokazuje crteže umornom čoveku iza njih.
Kroz glavu je prošla scena njegovog detinjstva.
On je to isto radio pre više od trideset godina i bio je tada najsrećnije dete.
Pokazivao je tada nasmejanim ljudima slike iz prospekta novog automobila, u kojem ga vozi njegov otac. Tada su se vraćali sa novogodišnjeg sajma i želeo je da vožnja traje što duže.
On zna sreću tog deteta i žao mu je sada što dečaka nije obradovao makar osmehom, nego je tada lutao kroz decenije.
Virtual Guča
Čitam danas nešto o Internetu, nesvrstanima, Velikom bratu, Partnerstvu za mir, Kambodži, Somaliji, Tanzaniji, Zambiji, Palestincima, Hagu, Iraku i sve to na jednom postu kojeg je nedavno objavila ABF.
Crna pozadina, bela slova, lako za čitanje (tvrde neki) pa tako prvi put pročitam i saznam za Virtual Fair Serbia. Projekat koji obećava i koji startuje 15.januara.
Za moj ukus odlično urađen sajt... bacim pogled na link ekipe koja ga je napravila, klik. New Page Internet Consulting... sajt bez zamerki.
Klikćem dalje... Reference... a ono: www.Guča2006.comAko me je nešto nasmejalo ovih dana, to je onda ovaj sajt.
Opis Guče od A do Š i to šetnjom kroz sajt, pritiskom na slova tastature računara.
Momci, SVAKA ČAST!Obavezno prelistati:
Guča 2006
New Page
Virtual Fair Serbia
ABF
7. januar
U moru sms-a povodom današnjeg hrišćanskog praznika, stigla je i ova:
NEKA GOSPOD SA NEBESA
KUPI TEBI MERCEDESA
I PO ZELJI SAMOG HRISTA
NEKA BUDE DIZEL 300
JER MECKA JE UVEK U MODI,
MIR BOZIJI, HRISTOS SE RODI
Na današnji dan 1943. godine, umro je Nikola Tesla.
2 Advanced
-Dokle bre?
-Šta dokle?
-Mislim, koja je brzina potrebna?
-A to... pa recimo... 2Mb/s.
Ekipa 2Advanced radi za T-Mobile, Motorolu, Webby Awards, Gnomon, Nintendo, O'Niell, Ford i još neku boraniju.
Trebali su i za MojBlog, al nek' uče još malo.Klik na sliku vodi pravo u 2Advanced
Vodafone Flash
- Imam brzu konekciju. I šta sad?!?
- Koliko brzu?
- Do 1Mb/s
- Pa... pogledaj ovaj sajt. Dobrodošao, konačno!
Radi se o flash verziji sajta Vodafone. Vredi videti.
Sigurnost & Zaštita
Zaštita na prvom mestu!
Svi smo mi imali problema sa računarima i dok nismo "pokvarili" par sistema, nismo njima ni ovladali.
Česti uzroci tih padova su "andrmolje" s neta i na to niko nije imun. Pitanje je samo nivo sigurnosti računara i koliko je on nekome interesantan.
Pored onih Antivirus (AV) programa koji rade kada se plate ili provale (krekuju, čest usklik u srba), postoje i besplatni, nama mnogo interesantniji.
Mislim da sam ih "probao" sve i zadržao sam se na AVG (Free Edition) koji mi za sada dobro čuva mašinu.
Želim da obavestim one koji koriste verziju 7.1 da je dostupan i upgrade na 7.5.Fajl je velik oko 17 MB, a na ovoj strani je objašnjeno kako se dodatak "kači" na već aktivnu staru verziju.
Ne bih ovo ni radio večeras da nisam pročitao o "new variant of I-Worm/Stration, Worm/Delf, new variant of trojan Proxy (January 3, 2007)" koji mi u samom nazivu ne zvuči baš prijateljski.
