Počeo je sa radom pretraživač Cuil.com (Cuil - old Irish word for knowledge).
Iza njega stoje ljudi koji su radili za Google, IBM i AltaVista. Uloženo je preko 33 mil.$ i rade novom tehnologijom, drugačijom od svih vodećih pretraživača.

Tehničari vide prednost novog načina indeksiranja stranica, međutim... ovaj početak je spremno dočekan i New York Times ga je već jutros sačekao na nož, a tamo još nije ni svanulo.

Meni se dizajn dopada.

Kako je Srbija (vlast) zamislila da se iz blata priključi civilizaciji i kakvu je zakonsku regulativu pripremila odredu "Ilija Čvorović", jasno govori usvojeni (i objavljeni!) dokument koji je stupio na snagu, a tu bruku vožete videti ovde.
Iskreno, ne zanimaju me zakonske norme koje i laik vide da se krše, već samo one ljudske, moralne.

Od 11. jula, voajeri na državnim funkcijama više ne vire kroz ključaonicu, prozor, već se bave:


a) pasivni monitoring Internet aktivnosti u realnom vremenu;
b) prikupljanje i analizu statistike Internet aktivnosti;
v) presretanje elektronske pošte, pridruženih sadržaja (attachment) i
obradu Web mail-a;
g) presretanje IP telefonskog saobraćaja, faksimila i IP video
saobraćaja;
d) presretanje IM (instant messenger) saobraćaja;
đ) presretanje saobraćaja na peer-to-peer mrežama.

A rekonstrukciju presretnutog saobraćaj do nivoa aplikacije i filtriranje vrše po:

a) korisničkom imenu ili korisničkom telefonskom broju;
b) adresi elektronske pošte;
v) IP adresi (ili opsegu);
g) MAC adresi;
d) IM (instant messenger) identifikaciji.

Samo je jedan čovek u ovoj zemlji odgovoran za sve ovo jer je dobio mandat građana da vodi državu i predloži mandatara za sastav Vlade i zato pitam Borisa Tadića:

Ukoliko niste Vi taj voajer koji sve ove materijale "kontroliše" u toaletu, možete li mi (nam) reći, saznati, kom je bolesniku ovo palo na pamet i do kada će to građani plaćati?

Update:

Ovaj tekst, pitanje (prozivka) upućen predsedniku države, nikakve veze nema sa aktuelnom politikom u Srbiji već je samo moj stav po pitanju slobode.

Kako je to u Evropi regulisano, može se videti ovde.

Spuštamo se niz ulicu ortak i ja.
On nosi fotelju, a ja tepih, suvenire.

Psuje on i između ostalog kaže:
"Ma završiće meni onaj Dačić u policiji!!!"

Osam godina kasnije, tako i bi.