Pretresam večeras mp3 fodere i naletim na Familiju iz devedesetih.

Ova mu dođe kao prava blogerska:

Unos, dos
unos, dos, tres, hu,

Vidim sve je oko mene pravo ludilo,
Neke stvari nisam tako baš zamišljao,
Teče kao med i mleko, a okolo je smrad
Zato uvek dobar plati, a ne plati gad.

Baraba, Baraba, Baraba kara me, Baraba, Baraba, Baraba
Baraba, Baraba, Baraba kara me, Baraba, Baraba, Baraba

Ja sam jedno, ti si drugo, nismo isti svi,
Posle jedan trebalo bi, da su dva i tri,
Ma brojeva je kolko hoćeš prijatelju moj,
Zato slušaj samo sebe, izaberi svoj.

Uuu, boli me kita,
Da budem ko marioneta,
i da budem ko štafeta
da me tamo neko cima,
da me vamo neko šeta
Boli me kita
Boli me kita

Dajte malo više svetla da se vidimo,
Nebi škodila ni metla da se čistimo,
Bacam pogled u visinu, gledam naviše,
I za tebe i za sve me živo zabole.

Uuu, boli me kita,
Da budem ko marioneta,
i da budem ko štafeta
da me tamo neko cima,
da me vamo neko šeta
Boli me kita
Boli me kita

Bo bo bo bo bo bo bo bo bo bo
boli me kita,
Da budem ko marioneta,
i da budem ko što smeta,
da me tamo neko cima,
da me vamo neko šeta
Boli me kita
Boli me kita

Uuu, boli me kita,
Da budem ko marioneta,
i da budem ko štafeta
da me tamo neko cima,
da me vamo neko šeta
Boli me kita
Boli me kita

Zamoliću mp3 blog da okači ovu stvar.