Prvi velki serijal tekstova (u nastavcima) koji su mi bili objavljeni u novinama su bili o sudjenju zbog smrti Ajrtona Sene. Danima sam proucavala papire iz sudnice, citala izjave i slusala svedoke... i ponekad plakala.

Bio je jedan jedini.
Sećam se kada sam gledala uživo tu baksuznu trku i videla kako mu se pomera glava/vrat nakon udarca... znala sam da je to to, nema više. Čak me je podsetilo na pomeranje glave, to čuveno pomeranje Kenedijeve glave. Posle njega više nije bilo džentlmenske vožnje, Šumaher mi je odvratan a njegova vožnja, iako ume da bude dobra, toliko često je namerno izbacivala ostale vozače da joj trenbutak kada izbacuje sa staze Dejmona Hilla kao akt vređanje inteligencije svim ljudima čovečanstva da se neće primetiti da je namerno. Mislim da mu je tada uspelo, Hil je ispao a on dobio titulu. Posle je, čini mi se, isto hteo da izvede sa Žakom Vilnevom pa nije uspelo. Jeste ga izbacio ali su mu oduzeti poeni nakon trke a Vilnev proglašen šampionom.
Šumaher mi je prvi na listi najiritantnijih sportista, daleko ispred drugoplasiranog našeg Topića zbog političkog angažovanja i idiotskim reklama za čokoladice.

Secam se tog prvog maja slusali smo radio bgd na izletu... bio je i vaskrs cini mi se ... i onda su javili.... veliki ajrton

i gde stavi ovog sumahera... ne volim

i ja sam gledao uzivo. neka vrsta idola, bio sam klinac. igrom sudbine govorim madjarski i sledeceg dana na naslovnici novosadskog Magyar Szo-a procitao sam nadirljiviji osvrt na zivot i smrt jednog od najvecih sportista svih vremena. posle njega, nekako ni f1 vise nije bila f1. kao da je tada otisao poslednji, nikako savrseni i sigurno ne bez greske, ali poslednji od "vitezova" tog sporta. posle su dosle masine...

Sjećam se kad mi je bratić (brat od tetke, je l' se tako kaže?) pričao o Senni, i kako je počeo pratiti formulu samo zbog njega, one godine kad sam se ja rodila. Prati i danas, ustaje u 3 ujutro da gleda vožnje, pokušavao je i mene navući, al' slabe vajde... Mada, Senna je bio faca.

Imala sam 10 godina i to vreme sam počinjala uz tatu da pratim F1. Učila sam pravila, bodovne sisteme i ulazila u štos... Moja prva sećanja na formulu vezana su upravo za ovaj događaj sa Sennom. I dan danas gotovo nikada ne prođe ni jedna trka da se ne setim i ne pomislim na to.
A to buđenje noću da se gleda formula, to mi dođe nekako najslađe. One u 14h u redovnom terminu mi se desi i da propustim (neki ručak, šetnja, ovo ono...), ali one u 3h se nikad ne propuštaju :-)