Pišanje u pesku
Prozvan by Tanja Henry
Šta si radio kad si bio mali ili
- Dragiša, kako ste vi došli u Zvezdu?
- Pa... sa Piksitov Mercedes!
- Pa... sa Piksitov Mercedes!
Još je rano da pišem ili govorim o tome šta sam radio kad sam bio mali jer još uvek rastem i gluposti pravim možda i više nego pre tri decenije.
Kažu da sam prohodao na praznik, 29.11., nedelju dana pred rođendan, i od tada sam u pokretu. Moji kažu da sam bio mirno dete i da sam ja krivac što se rodio moj brat. Možda je to bila moja prva prevara?
Leto '77-me pamtim po razornom zemljotresu u Bukureštu. Na tv je išao Aćim, a ja čekao da se to završi i počne Sandokan. Imao sam i majcu s njegovim likom. U panici smo se svi sjurili u podrum, a onda je do nas stigao «glas» da je pukla brana! Nas desetak je stalo u novog pezejca (poljski Fiat 125p) senf boje i pravac brdo iznad grada. Brana je još uvek na svom mestu, a pezejac je kasnije završio u Bačkoj Palanci.
Te jeseni sam pošao u školu. Na koricama prve sveske: Bruce Lee!
Osim redovnih, kolektivnih bežanja sa nastave, bežao sam i sa časova klavira. Profesorka Vesna me je videla samo na prvih par časova. Naletela je na moju majku kod neke krojačice i odala me. Na prvom polaganju, na koje sam morao da odem, dala mi je 2, jer sam «umeo da priđem klaviru». Nisam želeo da učim to jer su mene prevarili. Želeo sam da naučim da sviram, ali pesme Olivera Manića koje su bile hit te '79-te.
U ulici Ivana Kosančića, ispred klupe na kojoj su redovni bili baba Mila, baba Jela i čika Miša, igrao se fudbal i to večito negde oko 19:30, kad je Joca morao da gleda dnevnik. Zbog njega smo se selili na obližnji «stadion», ulica Obilićeva, ali to je bio teren drugog društva pa su i tuče bile redovne.
Zagor, kasnije i Mister No su mi bili idoli, pa je zbog njih moja tročlana banda imala ime Tri noža.
Kod svoje babe, iz Beograda su svako leto dolazile dve sestre, Elvira i X. (ne sećam se imena). Nisu želele da se družimo i samo su vozile svoje bicikle. Zbog njih su moji morali da kupe crvenu Pony kod Mileta u Auto delovima, i isti dan sam je olakšao za svetlo, dinamo, blatobrane... Bila je najbrža, ali mene i pored toga nisu htele da primete.
Španija '82: moje prvo razočarenje u reprezentaciju. Nesrećno izgubili od domaćina i rano ispali. Zato i nisam popunio taj album. Čuvam samo Argentinu '78. Pamtim i pobednike, tadašnje Italijane, verovatno najjači sastav sve do danas.
Životinjsko carstvo mi je bila omiljena čokolada, ali nisam sakupljao te sličice. Verovatno zbog toga što su bile nezgodne za Par-Nepar. Izraze koje smo koristili u toj igri, više nigde nisam čuo ali ih pamtim: žgljorc i ofurio.
Detinjstvo kroz igru je prestalo pojavom Commodore 64. Čekao sam ga kao danas platu, kao zeblo sunce. Doneo ga je Srećko iz Nemačke, a glavna igra je bila Boulderdash.
Možda sam zbog tog računara propustio mnogo, a možda i sada, zbog moje nove igračke na 2GB RAM memo propuštam još više, ali ne kajem se.
16
komentar/a:
Dante Halcyon, 26. april 2007 1:21:00
:) i htela sam da pitam da li si ziveo pre racunara... bravo za domaci... polozio si s najvisom ocenom!
kakav si car, svaka cast! ja sam komodor dobio od starije sestre kojoj je dosadio?! :-)
bez komodora nishta! takodje i kod mene:)..je li, lepensky, za koga ti navijash:chisto me zanima, pravim anketu, chini mi se da je vishe ovih grobara na blogu:) (vidi gore:)
#tigrich, za Manastir UTD, a ako pitaš za podelu CZ/Par, onda za Zvezdu. Ako je vole grobari pa je stavljaju u grb, onda mogu i ja.
I ja sam imala majcu Sandokan (KeZzz:D) - tirkizno plava- joj kako sam bila zaljubljena u njega(trep trep):)))
I pevala sam Sandokan Sandokan juri zenske celi dan ( trep trep) - morala sam da kazem, sva se raznezih(KeZz:D)
TOOO!!! Kolega delija! I ja to kazem-i u Prtzanu ono shto valja je zvezda-u grbu:) Odakle je taj Manastir UTD:)?
manutd.com
eh secam se i ja Boulderdasha...to je bilo vreme:))
Sandokana sam imala na privesku... onaj četvrtast, plastični providan, a unutra sličica
Sandokan se emitovao nedeljom popodne, da li sam u pravu? Btw, sviđa mi se ceo post.
A jel znas ono> Dva visketa za mene i Pisketa
Sandokana prvi put videla na znački. Zvala sam ga Turac.
lepensky, meni treba pomoc..ne mogu da se odlogujem..registrovala se ja pod drugim nikom
ali sa istom password...pa posle pomislim daj ipak da promenim pass...i to i uradim, ali sad ne mogu da se odlogujem iz dabarce-ta uopshte..a ne mogu vishe ni da pishem nove postove..stuck na mojblog strani..shta cu?
a koga si ti prozvao? ;]