Jedan sam od onih koji nije čitao Hari Potera, koji nije gledao Gospodare prstenova i sada sam valjda jedan od retkih koji ne gleda Prison Break.
Mislim da je to zbog histerije kojom mi je neko prvi put predstavio takve stvari jer kad ja «moram to da vidim, pročitam», kada ja to «ne smem da propustim», onda se stvori nekakva odbojnost i dok je aktuelno, ne inficira me.
Posle par godina možda naletim na «to» pa odgledam ili pročitam na miru.
Hvala Bogu pa sam na Martix i Odiseje Klarka naleteo sam.
Ovaj aktuelni serijal kojeg na DVD razmenjuju moji ukućani i prijatelji, odgledaću možda u penziji, jer ne mogu da razumem da neko toliko svog dragocenog vremena provede uz nešto slično.
Još kada neko spomene zatvor, mene to prvo asocira na nemogućnost vršenja «velike nužde», a da sam u pravu, svedoči i slika dole sa akterima serijala uhvaćenim u pokušaju vršenja iste, negde u prirodi. (obrati pažnju na poglede)
Pretpostavljam da je «Gledanje ove serije omogućio Perfex – lakše se briše!»