In Pursuit
"Ako kaniš pobediti, ne smeš kočiti."
Najviše me nerviraju oni koji koče bez razloga.
Ovaj ispred mene je kočio celim putem, a pokušavao je da umakne.
Nisam nameravao da ga jurim i obiđem, al' kad čovek već beži, onda 'ajd... samo nisam uspeo to da zabeležim jer ipak, trebalo je menjati i brzine.
"Ako nije bilo na TV, nije se ni desilo."
Muzika: Apollo 440Golubačka tvrđava
Voziti kroz tvrđavu...
Vožnja đerdapskom magistalom
Par kilometara vožnje đerdapskom magistralom, kroz dvadesetak tunela.
Zlatna bućka Đerdapa
Sutra počinje Zlatna bućka Đerdapa, manifestacija koja se tradicionalno održava u Tekiji kod Kladova svakog drugog vikenda u avgustu.
Radi se o specifičnom načinu ribolova i to samo na somove.
Jedino zvuk, koji proizvodi ta alatka udarom o površinu vode, može da podigne tu mrcinu, gde je na metar (do dva) od dna čeka udica s mamcem.
Postoje mnoge priče lokalnih alasa o somu koji tu živi, a radi se o najdubljem mestu u celom toku Dunava. Čak i dokumentarac kojeg je tu snimio Žak Kusto, do kojeg do danas nisam uspeo da dođem, samo znam da je tada rečeno: «Tu žive ale koje se nikada neće izloviti».
Da je nekada som odlično radio i na varalicu, potvrđuju i slike dole.
Snimljeno je 27.juna 1976.godine.Somovi su ulovljeni na varalicu nemačkog DAM-a koja je u to vreme bila bogatstvo i mogla se naći samo u jednoj radnji u Beogradu.
Štap je bio 2m, iz dva dela, mašinica Roby kupljena u budarskom free shopu i plaćena je 120$. Najlon Zlatna kornjača 1mm.
Lokacija nije ona ista gde će sutra loviti soma, već je nizvodno o hidroelektrane Đerdap, na svega 50m od objekta.
I to je bio problem jer se tada morala posedovati «Pogranična dozvola», dozvola samog objekta i dozvola za profesionalni ribolov.
Danas ovi ljudi više ne pecaju jer su mnogim Zakonima, podzakonskim rešenjima, uredbama, zabranama, «zaštitama»... osakatili riblji fond, omogućili da samo odabrani mogu «patosirati» Dunav mrežama i od ribolova iz zadovoljstva više nema ničeg.
Priča se samo o «zlatnim vremenima» i dobu kada je i riba poštovala pecaroše.
Čika Jova Drndoš, pok.baba Nada i moj otac
Mita, Aca Kure i Nina Marin
