Ivica Dačić - slamka spasa
Poželeo sam danas da sam Ivica Dačić
Uzeo bih par dana off. Pogasio telefone, računare, tv...
Najavim da ću biti u svom ofisu u subotu od 16 sati, a ofis renoviran.
Sve ofarbano u crveno.
Na istočnom zidu slike naših drugova (sa istoka).
Na severnom slike drugarice Severine.
Na zapadnom njih dvoje, gledaju na Istok.
I onda pregovori.
Jedan po jedan, kod mene na kanabe.
Dogovorimo se i zalijemo to kruškovačom (Njemu za dušu) ispod Njihove slike.
Posle par dana, odemo do Požarevca i položimo venac u ime Vlade.
Oli Ren pošalje telegram podrške: Pozdravlja proevropsku Vladu.
Dačiću, naše rosno cveće, nemoj me izneveriti, dogovori se s Borisom!
Povedi nas u Evropu!
Trajanov most
Listajući Lepensky arhivu, 08.11.2004.
Morao sam da ga spomenem.
Malo se o tome govorilo, pisalo.
Trajan je napravio most.
Most dugačak 1100 metara, a širok 45.
Učinio je to za dve godine.
Istoričari kažu da je to uradio da bi pokorio Dačane.
Hm...
Ko još spaja obale da bi počinio zlo?
Ne slažem se s tim.
Nisu rimljani pokoravali mostovima.
Rim je 123 dana slavio njegov ulazak u Dakiju.
Stotine zveri stradalo je u borbama u Areni, u slavlju.
Slavili su Velikog Imperatora.
Zašto?
Možda su oni imali svoj razlog, ali Trajanov je bio drugačiji.
Most je urađen u dahu.
Čak sa jednom «malom» greškom. Postavljen je ukoso.
Apolodor iz Damaska, arhitekta nije želeo da hoda njime.
I on je imao neki svoj razlog, ali Trajanov je bio sigurno drugačiji.
Želeo je da se most napravi što pre.
U to vreme, u Rimu nove ere, demokratija dostiže vrhunac.
Ta demokratija nosi sa sobom isto što i danas:
Lopove, Političare, Kurve.
Trajan ih je iz Rima selio dve godine, u Dakiju, u provinciju.
Lopove, Političare, kurve.
«Lopove», «Političare», «Kurve».
Naseljavao je Dakiju njima,
I posle dve godine
Spalio most.
Nije trebao da postoji, ne da spaja obale.
Trebalo je razdvojiti društva.
Danas...
Dve hiljade godina kasnije, postavljam pitanje:
Gde sada smestiti «Lopove», «Političare», «Kurve»?
Gde ih smestiti i koji most zbog njih zapaliti?
Predsednički izbori 2008.
Predizborna kampanja za ove izbore u nedelju je bila tako uspešna da su svi kandidati, i njihovi štabovi, uspeli da čak i mene nateraju da (ne)glasam.
Naterali su me i da saznam kojom su ih magijom podmladili pa svi izgledaju mlađi od mene, a znam da Photosop to nije u stanju.
No ipak jeste, ali ne ovaj što sam ja koristio, već Adobe PS3.
Instalirao i ja pa brzo skinuo, jer kad videh cenu na njihovom sajtu ($2.500) osetio sam kako mi je FBI pod prozorom.
Neka fala.
Neka se podmlađuju drugi, neka se kandiduju drugi, neka glasaju drugi... ja ću ostati ružan, al mi je bar blog LEP.
I spot mi je LEP, zahvaljujući kandidatima.
I Feel Europe
Vidim zakuvali ga baš oko potpisivanja onog pakta i kao da već čujem «Bolje rat nego pakt!»
Prvo smo mi hteli, a oni ne.
Onda oni hoće, pa mi nećemo.
Sad neće ni jedni ni drugi, pa reko daj i ja da dam neki doprinos.
Slovenija je trenutno predsedavajuća družinom i nemojte ovaj spot shvatiti kao neki «pro», «contra», uvlakački ili kontraški.
Može kao blogerski.
(na slajdovima su prirodne lepote Slovenije, muzika: Big foot mama - Mala nimfomanka)
Koga bre vi to?!?
Jedan sam od onih koji često proverava koji je danas dan, a koje se godine desilo nešto... to je tek problem.
U situacijama kada mi je potrebna tačna godina, prisećam se tih brojki po događajima: '77. krenuo u školu, '78. SP Argentina, '79. Mediteranske igre u Splitu, '80. umro Tito, '84. ZOI Sarajevo, '85. krenuo u srednju, '89.vojska, '90. – 2000. (privatnost), 2000. ode Sloba...
Period od 2001. do 2005. beležim kao godine koje, ne da su pojeli skakavci, nego vreme za kojim žalim već skoro dve godine i ujedno srećan što takvu grešku do kraja života neću više napraviti, a radi se o ljudima.
Znam da je raditi s ljudima najgori mogući posao. Često i nemamo izbora ili nas poziv koji smo odabrali upućuje na rad s njima. Iskreno, svaka čast onima koji to mogu.
Rad s ljudima i rad o glavama ljudi obeležili su sam kraj ove kalendarske godine.
Troje mladih ljudi koji su juče poginuli jesu deo te priče i neću o tome, tragedija je to.
Ali hoću o onima koji nam direktno rade o glavi, za koje radimo i koji nas plačkaju.
Kada poslanici «Narodne skupštine» zasednu prepodne, pretresu predložene setove zakona - kao svađaju se i raspravljaju u naše ime, izglasaju ga, predsednik države sve to ispotpisuje, Službeni glasnik to sve odštampa (a službeni sajt još ne objavljuje) i nakon toga skupštinski spiker raspiše neke izbore osmehujući se i zahvaljujući se svima na poverenju... onda moram da ga zamolim i da me uhvati za sise jer volim to kad me jebu!
Eto... naterali su me i da psujem, pa ajmo onda u tom tonu dalje:
Osetili su da ih narod ne jebe više, da se svima jebe za izbore, teritorije, integritete i suverenitete pa u oblandi setova zakona stvorili mehanizam za svoje bitisanje.
Ti setovi ili kondomi koji će ih štititi od naroda od juče nam donesoše 24 nova grada (Bg incl.). Još toliko administracije i birokratije. Ma...
Razumem sve to, veoma dobro.
Znam zašto i pljujem po tome.
Znam i zašto to mogu.
Radiću to i dalje, 'al s osmehom.
Do gole kože!
"Tvoja stranka je rođena. Ljudi su jedino važni.
Nije važno gde si rođen.
Nije važno kojim jezikom govoriš. Nije važno kakvu odeću nosiš. Naša jedina briga si ti."
